Brzina isporuke ne zavisi samo od kamiona, vozača i dobro isplanirane rute. Kašnjenje često počinje mnogo pre nego što vozilo napusti distributivni centar. Loše raspoređene palete, zakrčeni prolazi, spora industrijska vrata i nejasne saobraćajne putanje mogu da uspore svaki korak. Dobro organizovano skladište zato predstavlja važan deo pouzdanog transportnog sistema.

Kretanje robe treba posmatrati kao celinu

Roba prolazi kroz više faza: prijem, kontrolu, skladištenje, komisioniranje, pakovanje, pripremu i utovar. Ako samo jedna tačka ne radi dobro, zastoj se prenosi na ostatak procesa.

Najbolji raspored omogućava da roba putuje najkraćom logičnom putanjom, bez nepotrebnog vraćanja i ukrštanja sa drugim tokovima.

Posebnu pažnju zahtevaju zone kroz koje prolaze i ljudi i vozila. Viljuškar koji mora stalno da čeka pešake ili obilazi privremeno odložene palete ne može održati predviđeni tempo rada.

Vrata ne smeju da postanu usko grlo

Prolaz između proizvodnje, skladišta i utovarne zone često se koristi stotinama puta tokom smene. Ako se vrata sporo otvaraju ili zahtevaju ručno upravljanje, na tom mestu brzo nastaje red.

Za frekventne prolaze mogu se koristiti brza vrata, koja omogućavaju da ljudi, roba i industrijska vozila prolaze uz kraće zadržavanje.

Njihovo brzo zatvaranje dodatno pomaže pri odvajanju radnih zona. To je važno kada susedni prostori imaju različitu temperaturu, nivo prašine ili higijenske zahteve.

Pešačke i transportne rute treba odvojiti

Jedan od osnovnih principa bezbednog skladišta jeste odvajanje pešaka od viljuškara, paletara i drugih vozila.

Pešačke staze treba jasno obeležiti, zaštititi barijerama gde je potrebno i voditi tako da zaposleni ne moraju nepotrebno da prelaze preko glavnih transportnih ruta.

Raskrsnice zahtevaju dobru preglednost, ogledala, signalizaciju i odgovarajuće osvetljenje. Visoke palete i police ne smeju da zaklanjaju pogled vozačima.

Ako zaposleni svakodnevno biraju prečicu kroz zonu kretanja viljuškara, problem nije samo u njihovom ponašanju. Verovatno ni projektovana putanja nije dovoljno praktična.

Senzori smanjuju nepotrebno čekanje

Vrata na frekventnim prolazima mogu se aktivirati senzorom pokreta, induktivnom petljom, daljinskom komandom ili kontrolom pristupa.

Dobro podešen sistem prepoznaje vozilo dok prilazi i otvara prolaz u pravom trenutku. Vrata zatim ostaju otvorena samo onoliko koliko je potrebno za bezbedan prolazak.

Zona detekcije ne treba da bude preširoka jer bi tada svako kretanje u blizini izazivalo otvaranje. Ako je preuska, vozilo će morati da uspori ili se potpuno zaustavi.

Cilj automatizacije nije samo više tehnike, već manje nepotrebnih radnji.

Širina prolaza zavisi od opreme i tereta

Prolaz mora odgovarati dimenzijama vozila, radijusu okretanja i teretu koji se prevozi. Viljuškar sa dugačkom paletom zahteva više prostora od ručnog paletara.

Treba uzeti u obzir i zaštitnu zonu između vozila, zidova, vrata i polica. Minimalna širina koja tehnički omogućava prolaz često nije dovoljna za brz i siguran rad.

Širi prolaz nije automatski bolji ako nepotrebno oduzima skladišni prostor. Potrebno je pronaći ravnotežu između kapaciteta skladišta i nesmetanog kretanja.

Roba za utovar mora biti pripremljena na vreme

Utovarna zona ne treba da služi kao dodatno skladište za robu koja možda uskoro ide u transport. U njoj treba da se nalaze samo pošiljke pripremljene za konkretna vozila i termine.

Palete se mogu rasporediti prema redosledu utovara, ruti isporuke ili prioritetu. Jasne oznake smanjuju mogućnost da pogrešna pošiljka završi u vozilu.

Ako vozač mora da čeka dok zaposleni traže poslednju paletu, problem nije nastao na putu. Nastao je u pripremi.

Digitalni sistem za upravljanje skladištem može pomoći, ali samo ako zaposleni redovno unose tačne podatke.

Održavanje prolaza mora biti deo rutine

Oštećen pod, neispravan senzor ili vrata koja povremeno zastanu mogu postepeno usporiti rad pre nego što izazovu potpuni prekid.

Zaposleni treba da prijavljuju nepravilnosti čim ih primete. Periodični pregledi obuhvataju podove, zaštitne barijere, rasvetu, signalizaciju, vrata i opremu za unutrašnji transport.

Čišćenje je takođe važno. Ambalaža, folija ili komad palete na podu može ometati kretanje i izazvati proklizavanje.

Preventivno održavanje skoro uvek je jednostavnije od objašnjavanja zašto čitava isporuka kasni zbog jednog malog senzora.

Podaci otkrivaju mesto zastoja

Kompanije mogu pratiti vreme potrebno da roba stigne od skladišne pozicije do utovarne zone, trajanje čekanja na vratima i broj prolazaka kroz određene tačke.

Ako vozila stalno čekaju na istom mestu, potrebno je proveriti uzrok. Problem može biti nedovoljna širina, loša signalizacija, spora vrata, ukrštanje ruta ili nepravilan raspored opreme.

Podaci pomažu da se ulaganja usmere tamo gde će doneti najveći efekat. Nije svako usporavanje razlog za kupovinu nove tehnologije. Ponekad je dovoljno pomeriti policu ili promeniti redosled rada.

Zaključak

Organizacija skladišnih prolaza direktno utiče na brzinu pripreme i otpreme robe. Jasne rute, automatizovani ulazi, pravilno dimenzionisani prolazi i dobro uređena utovarna zona smanjuju čekanje i povećavaju bezbednost.

Transportna efikasnost ne počinje uključivanjem motora kamiona. Počinje u trenutku kada se roba pokrene sa skladišne pozicije. Kada se taj unutrašnji tok pravilno organizuje, vozila mogu krenuti na vreme, a obećani rok isporuke postaje mnogo realniji.